Skip to content
All things LoOney!

NETFLIX Po Prvi put Među Srbima (moja kolumna sa portala Nova Energija)

Sinoć sam, kao i svi koji su se u tom trenutku zatekli onlajn, video bombastičnu vest da je Netflix ušao na tržište 130 zemalja sa heštegom #netflixeverywhere, to jest da su sada prisutni u 190 zemalja sveta. Odmah sam otišao na njihovu stranicu na kojoj se nalazi spisak zemalja, ali Srbije nije bilo za razliku od Crne Gore i Hrvatske. Ni u ovom trenutku Srbije nema na spisku iako je na mapi naša zemlja “Netflixovana”, odnosno obeležena crvenom bojom. Dakle nije baš “everywhere” jer osim Srbije fale i Kina, Sirija i Severna Koreja. U dobrom smo društvu.

Međutim, Netflix radi i kod nas.

Drugarica je bila radoznala, odmah je otišla na sajt, prijavila se i sve fercera. Naravno, nema previše naslova za sad, jer za našu teritoriju prava polažu neke druge kuće i to je sve još uvek u pregovorima. Vremenom će, siguran sam, ponuda postati mnogo bolja. Još jedna trenutna mana, koja bi mogla da se održi mnogo duže, je činjenica da ne postoje srpski titlovi. Svima je jasno da ljudima koji znaju engleski jezik ni ne treba titl, mada oni koji skidaju serije sa torenata često skidaju i engleske titlove jer uvek postoji poneka reč koju glumci izgovore nerazumljivo. Sa titlovima je lakše. Na Netflixu možete gledati serije i filmove sa engleskim titlovima bez problema. Međutim, iako dosta ljudi zna engleski u zemlji, svakako se vokabular dovodi u pitanje i veliki deo publike ne toleriše gledanje bez domaćih titlova kakvi god da su (a znamo da su onlajn titlovi totalna katastrofa jer se prevodima bavi ko stigne).

Dakle, rešili ste da se ulogujete na Netflix. Upišete mejl, pasvord, zatim podatke za karticu (preporučujem Elektron ili Internet karticu, radije nego vašu regularnu kreditnu ili debitnu karticu) ili PayPal nalog. I to je to. Prvi mesec je uvek besplatan, kako biste videli da li vam Netflix kao takav odgovara. Naravno, morate da se odjavite pred kraj meseca da vam ne bi automatski naplatili drugi mesec ako vam se ne svidi. Imate pristup hiljadama naslova i ti naslovi imaju rok trajanja kada Netflixu istekne distribucioni ugovor. Dakle sadržaj se s vremena na vreme menja i daleko od toga da na njemu ima svega. Ima dosta toga, ali ne svega.

Cena? Sitnica! Basic, odnosno osnovni paket u kome možete da gledate Netflix na jednom “ekranu” (bilo da je to TV, laptop, desktop računar, ped ili telefon) košta 8 evra. Standard paket košta 10 evra i format slike je HD, plus može da se gleda na dva ekrana. I na kraju Premium paket od 12 evra donosi UHD format za određene naslove i može da se gleda istovremeno na 4 ekrana.

I to nas dovodi do sledeće pojave – niza fejsbuk statusa i tviter objava tipa “NAPOKON!” i “Netflix u Srbiji, WOW”. Izvinite, meni je to malo hipsterski. Da, lepo je osećati se kao deo normalnog sveta, ali da li se isplati?

Ukoliko ste zagriženi filmofil kao ja (a niste, budimo realni) u našoj zemlji Srbiji svakako imate opcije da pogledate bilo koji film i bilo koju seriju na bilo koji način. Onaj najskuplji je definitivno bioskop. Karta košta između 250 i 510 dinara (od 2 do 4 i po evra). Ljudi to gledaju kao izlazak pa na tu cenu dodajemo i cenu kokica i pića i svih tih, što bi moj deda rekao, mamipara. Međutim zažmurimo na oko zaduženo za grickalice. Dakle prosečna karta košta 380 dinara (3 evra). Za cenu srednje pretplate za Netflix možete pogledati tri filma u bioskopu. I da znate, to je sasvim ok. U bioskop se ide zbog ekskluziviteta (jer filmovi na TV, DVD/BR, VOD, Netflix izlaze tri meseca nakon bioskopske distribucije), zbog iskustva grupnog gledanja filma, zbog velikog ekrana i saraund zvuka. Da da naša publika gleda prosečno 3 filma mesečno u bioskopu verovatno bi bilo više bioskopa u zemlji, ali to nije slučaj, na žalost.

Druga opcija za gledanje filmova je kablovska ili slična televizija. Za kablovsku televiziju plaćate pretplatu 1245 dinara (10 evra). U kablovskoj ponudi možete pogledati zaista ogromnu količinu serija i filmova na, uslovno rečeno, besplatnim kanalima tipa FOX Crime, FOX Life, AXN i sličnim. Ti kanali emituju i najnovije sezone popularnih serija, naravno sa srpskim titlovima. Jedina mana je to što puštaju stare i nove epizode u različitim terminima, što praćenje omiljenog serijala čini težim. Prosto ne znate koju epizodu kog serijala gledate i lako je zbuniti se.

Treća opcija je da na svoj TV paket doplatite internet. Naš internet nije ograničen kao u nekim zemljama. Svi torenti i softveri za gledanje filmova i serija tipa popkorn tajm su lako dostupni. Netflix premium sadržaj ili bilo koja televizija nije u mogućnosti da vam pruži ono što mogu torenti. Tamo ćete naći sve što želite, pa i ono što niste mislili da želite, u željenom formatu – od maleckog do UHD. Internet u nekom prosečnom paketu prosečnog kablovskog operatera košta još oko 2000 dinara na onih 1245 pretplate (dakle ukupno 25 evra). Ukoliko ne umete da koristite torente, možete da doplatite HBO PREMIUM filmski paket od 720 dinara (znači ukupno 31 evro) gde možete pogledati svetske premijere iz HBO produkcije sa srpskim titlovima, kao i relativno novija ostvarenja koja se menjaju na mesec dana. Alternativa HBO paketu je SBB-ov VOD (video-on-demand) koji se kod nas adekvatno zove VIDEO KLUB. Mesečna pretplata je 450 dinara, ali je broj naslova manji i relativno opskuran. Dakle za oko 30 evra mesečno imate pristup svemu što ste ikada poželeli da pogledate – i to sa kakvim-takvim titlovima.

Kada sumiramo sve opcije koje imamo, zbog kablovske i interneta koji svakako plaćamo ako želimo da budemo normalne osobe, dolazimo do pitanja – zašto davati još 10 evra za nešto što već imate za originalnih 30 evra? Plaćate kablovsku, plaćate internet, plaćate i nesrećnu PRETPLATU ZA TV od 150 dinara kroz račun za utrošenu struju! I još idete u bioskop. U zemlji poput naše nema potrebe za Netflixom kao recimo u Americi ili Nemačkoj. Zahvaljujući dolasku mega kompanije kakva je Netflix, postoji čak i realna šansa da nas malo po malo zatvore i pretvore u tržište poput pomenutih. Prostom dedukcijom dolazimo do zaključka da Netflix donosi više štete nego koristi. I za naše standarde NIJE JEVTIN. Čak, prilično je skup za ono što nudi.

Netflix je pitanje komfora. Neki tamo Amerikanac ima mnogo veću bazu nego što će naša ikada biti i sve mu je na dohvat ruke za 10 dolara mesečno. Ukuca ime onoga što želi da gleda i u većini slučajeva ono je tu ispred njega, krenulo je! Jednog dana i nama će to biti zgodna stvar. Jednog dana kada internet provajderi budu imali obavezu prema distributerima i ne bude postojao način da se domognemo kopije filma, osim legalnog. To će biti tužan dan, ne zato što ćemo morati da doplatimo nešto što nam je do tad bilo skoro pa besplatno, već zato što striming ponuda NIKADA neće imati pojedine naslove.

Da nije bilo interneta moj drug Nenad nikada ne bi pogledao sve slešer horore na svetu i to u pojedinim slučajevima na diviksima ripovanih sa video kaseta jer druge kopije ne postoje. Slična situacija je sa akcijašima koji su puštani na TV Palmi u dva popodne, koje je Krunić najurio i pogledao, pa čak odvojio i omiljene među najgorima. Postoji jedan  mjuzikl Menajema Golana nazvan “The Apple” koji ne postoji u digitalnom formatu zbog nekih pravnih začkoljica. Nigde osim na internetu nećete pronaći zabranjen igrano-animirani film “Pesma juga” u Diznijevoj produkciji. Tako sam gledao i kopije prva tri Bond filma sa laser-diska koji su spaljeni dva dana nakon izlaska, jer audio komentar otkriva ko se čime drogirao na snimanju, ko je sa kim spavao i ko je ugovorio da lokacije budu iznajmljene od gangstera te da se zauzvrat isti ti gangsteri pojave u filmu kao statisti. Ovo je nekolicina primera. Takvih, nedostupnih filmova ima puno. A jednog dana imaćemo samo Netflix. Aj’ sad se radujte!

LoOney
LoOney Administrator

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *