Skip to content
All things LoOney!

Assassin’s Creed

Ubisoft i izvršni producent i glavni glumac Majkl Fazbinder doveli su reditelja Kurcela, jer se pokazao svojim umetničkim filmom Makbet. I šta se desilo? Dobili su film koji se razlikuje od prosečnog igrica-na-filmu uratka Uve Bola samo po tome što je gluma na vrhunskom nivou. Ovaj film je toliko smeće, da takva gluma štrči kao Vulkanske uši na planeti Tatuini (ako me razumete). Oni se trude kao da pretenduju na Oskara. Toliko sve ozbiljno shvataju, a govorimo o priči u kojoj se dve tajne grupacije bore oko jabuke Adama i Eve koja je vanzemaljska naprava, i užasno su uporni da nam prikažu svu bol i napor odlaska u prošlost uz pomoć VR mašine koja radi na DNK. Ne, zaboga. Sto kadrova orla koji leti slobodno je simbolično poput BusPlus aparata koji vas non-stop podsećaju da otkucate svoju kartu. Pritom, film prodaju scene odlaska u DNK prošlost. Šteta što ih nema duže od 15 minuta, ukupno. Većinu vremena provodimo u zloj korporaciji koja je omogućila tu nesretnu mašinu, gde glumci osećajno izgovaraju svoje dijaloge dok im u očima sija nedostižni zlatni globus. Čak i kada odemo nazad u vreme španske inkvizicije, scene borbe su nejasne i toliko intenzivne da ubrzo dosade. U sebi sam pevušio pesmicu Mela Bruksa – “inquisition, what a show, inquisition, here we go…” nadajući se da će sve uskoro biti gotovo. Dremanje u bioskopu je neznatno pomoglo. Nije moglo puno ni da se drema od najgluplje filmske muzike, pretenciozne kao i ostatak filma.

LoOney
LoOney Administrator

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *